Gream Grin u svom pisanju nije podilazio nikom, čak ni samome sebi. Uveren da je osnovni zadatak pisca neprekidno preispitivanje okamenjenih dogmi i osporavanje autoriteta onih u čijim je rukama (najčešće prljavim) moć, Grin je bio neprikosnoveni gospodar izneverenih očekivanja: u njegovim romanima zločinci izazivaju saosećanje, žrtve pate od osećaja krivice, vernici odbacuju boga a nevernici ga pronalaze, prolazna ljubav pretvara se u neprolaznu mržnju, dobro uspeva da prodre i kroz najdublji mrak raščovečenih duša, a zlo vreba iza anđeoskog lika usnulog deteta. „Grinlend“ je svet poremećenih i izvrnutih vrednosti, klaustrofobični svet mraka i magle u kome junaci kojima uvek nedostaje tako prokleto malo da bi postali istinski heroji, ili makar istinski zlikovci, bez predaha ali i bez uspeha tragaju za smislom sopstvenog, ili bilo čijeg postojanja. Presudno određen onima koji ga nastanjuju, taj svet je svuda isti: na Haitiju i u londonskim predgrađima, na Kubi i u vozu zaglavljenom između Subotice i Beograda...

​

​

​

​

​