Piše: Božo Koprivica

Од љубов не се бега

Dva velika prijatelja, Davorin Popović i Mirza Delibašić, umrla su iste godine. Davorin u junu, Mirza u decembru. Prijateljstvo i u smrti. Tako to rade plemići proleteri. Kad je otišao Davorin, Dušan Prelević je napisao esej Pjevač: u Beograd je došao mladić u plavoj košulji, mladić iz Sarajeva, i sve nas počistio. Prele to ne bi napisao za Otisa Redinga. I još je napisao da smo igrali fudbal na Adi i da je B., Bobekov posinak, rekao Davorinu da izađe. Toga se B. ne seća, ali sam se setio kad se pustio niz rijeku Davorin Popović. Kad mene više ne bude i dođu drugi dječaci kô ja...
Jedne davne noći, sedim sam u sarajevskom baru Hamam i mislim na mladobosance koji su se sastajali tu blizu, u Šedrvanu, i pijem, pijem ozbiljno piće. Za stolom do prozora sede Davorin Popović, Bodo Kovačević i Fadil Redžić. Pauza... dok ne uđe u Hamam Špela Rozin: Vrat ti je kula od slonove kosti... Vrat ti je kula Davidova... Kula i psalmi: ... I nada nevoljnicima neće nigda poginuti. I sad o rani jugoslovenskih levičara: Popadoše narodi u jamu koju iskopaše; u zamku koju su sami namjestili uhvati se noga njihova...